Vodič za odabir sočiva za naočare

OKO

Oko je organ mnogih životinja i čoveka koji služi pretvaranju svetlosti u nervne impulse. Ljudsko oko je parni organ koji deluje slično fotoaparatima i kamerama: providnii prednji delovi oka lome zrake svetlosti projektujući umanjenu i obrnutu sliku na fotosenzitivnu mrežnjaču gde se u specijalizovanim nervnim stanicama obavlja pretvaranje u električne živčane impulse.

Oko je najvažnije ljudsko čulo jer njime primamo 90% svih informacija iz okoline. Omogućuje svesnu percepciju svetla, vid, koji omogućava razlikovanje boja i percepciju dubine. Ljudsko oko ima vidni ugao od 200° i može razlikovati 10 miliona nijansi boja.
Svako oko pokreće po tri para očnih mišića: dva para ravnih, i jedan par kosih mišića. Očna jabučica je pokretljiva oko sve tri osi, poput kardanskog zgloba. Očna jabučica ima tri ovojnice. Spoljnu čine beličasto-poluprovidna beonjača i providna rožnjača. Beonjača daje oku stanovitu čvrstoću i oblik. Na nju se pripajaju spoljni očni mišići (druga njihova hvatišta su na zidovima očne šupljine: ravnih i donjeg kosog na vezivnom prstenu oko optičkog živca u vrhu očne šupljine, dok se gornji kosi mišić pripaja na gornji koštani zid očne šupljine).

Dublje od beonjače je srednja očna ovojnica ili uvea, koju čine žilnica, šarenica i cilijarno telo. Ona je prokrvljena mnogim krvnim žilama. Žilnica sadrži pigment koji sprečava prodiranje svetlosti u očnu jabučicu na bilo kom mestu osim zenice. 
Boja šarenice zavisi od količine pigmenta: što je više pigmenta, to je oko tamnije -najviše pigmenta sadrže tamnosmeđe šarenice, potom svetlosmeđe, zelene, a najmanje-pigmenta imaju plave šarenice. 
Albino ljudi u očima nemaju pigmenta i šarenice su im providne, pa nam se zbog odraza svetlosti sa krvnih žila šarenice, žilnice i mrežnice čini da su im šarenice sivkastoružičaste.

Unutarnji sloj očne jabučice čini mrežnjača koja ima dva dela: optički i slepi. Mrežnjača je poluprovidna membrana sastavljena od četrdesetak vrsta nervnih stanica. Deo mrežnjače odgovoran za oštrinu vida je žuta pega. Žuta pega je središnji deo mrežnjače gdje su nervne stanice najgušće raspoređene. Pored žute pege nalazi se početak vidnog nerva koji je neosetljiv na svetlo, pa se njegova projekcija u vidnom polju naziva slepa pega.

Sadržaj očne jabučice čine očna vodjica, sočivo i staklasto telo.
*preuzeto s http://hr.wikipedia.org/wiki/Ljudsko_oko

Jeste li znali?

• OČI su, nakon mozga, najsloženiji organ u našem telu.
• OČI imaju više od dva miliona delova.
• OČI nam prosljeđuju 36.000 informacija svakih sat vremena.
• OČI pod pravim uslovima mogu opaziti plamen sveće na udaljenosti od 25 kilometara.
• OČI doprinose s 85% Vašem celokupnom znanju.
• OČI mogu trenutno pokrenuti stotine mišića i organa u Vašem telu.
• OČI tokom jednog prosečnog životnog ciklusa mogu preneti 24 miliona slika sveta koji nas okružuje.
• OČNI spoljni mišići koji pomiču oko najjači su mišići u ljudskom tijelu. Ako uzmemo u obzir njihov "rad" - 100 puta su jači nego što je njihova stvarna potreba.
• OČI tj. očna jabučica ima cca 2,5 cm u preseku. Prednji deo izložen prema spolja predstavlja samo jednu trećinu.
• OČI su jedini organ u ljudskom tijelu koji radi sa 100% svojih mogućnosti bez odmora danju i noću.
• OČI su vaše najdragocenije čulo i zato ih čuvajte!

Refrakcijske greške su najčešće promene koje se susreću u oftalmološkoj praksi. Naočare su tradicionalno pomagalo u rešavanju refrakcijskih anomalija naročito onima s visokom kratkovidnošću, dalekovidnošću ili astigmatizmom.

Monofokalno sočivo

Većina ljudi kojima treba korekcija vida za čitanje i međuprostor koriste monofokalno sočivo za naočare koje služe samo za gledanje na blizu. Na srednjoj udaljenosti predmeti se vide zamagljeno tako da je pacijentov vid ograničen na 40 cm udaljenosti.

Najčešće se javljaju sedeći problemi:

Kratkovidnost (myopia) - daleki predmeti su zamagljeni dok su bliži predmeti u fokusu; ispravlja se minus konkavnim sočivima. 
Reč myopia znači dve stvari: kratk vid i mišju rupicu, a glagol myein = zaklopiti oči.
Kratkovidnost predstavlja poremećaj lomljenja zraka u oku, u kojem, kad je akomodacija opuštena, paralelno usmereno svetlo proizvodi sliku ispred mrežnice, umesto na mrežnici kako je to kod normalnog oka.

Ljudi s kratkovidnošću jasno vide bliske objekte, ali se udaljeniji objekti vide zamućeno. Očna jabučica kod kratkovidnih je preduga ili je rožnjača preizbočena, pa su slike fokusirane u staklovini, unutar oka, umesto na mrežnici, u zadnjem  delu oka. Oftalmolozi i optometristi ispravljaju miopiju najčešće nošenjem korektivnih sočiva kakva su sočiva za naočare  ili kontaktne sočiva, a može se takođe ispraviti i laserskom hirurgijom kakva je LASIK. Korektivna sočiva imaju negativnu optičku jakost (konkavne su, „minus“), što kompenzuje pozitivnu dioptriju kratkovidnog oka. U nekim slučajevima pacijenti s niskim stepenom kratkovidnosti upotrebljavaju naočare koje umesto klasičnih sočiva imaju površinu punu rupica širine jednog milimetra. One djeluju na principu smanjenja zamućenog kruga koji se stvara na mrežnjači.

Simptomi koji uzrokuju kratkovidnost uključuju kombinaciju genetskih i spoljnjih činioca. Kratkovidnost je puno češća kod visoko obrazovanih ljudi. Neke sprovedene studije govore u prilog tome da učenje i čitanje mogu pogoršati vid uz samu genetsku predispoziciju. Druge studije su pokazale da takav rad (čitanje, video igre) možda nije uzrok pogoršanja kratkovidnosti. S druge strane možemo zaključiti da je kratkovidnost određena nasledstvom. Neki ljudi imaju povećan rizik od progresije kratkovidnosti pri uticaju modernih spoljnjih činilaca kao što su čitanje i rad na računaru.

S druge strane smatra se da kratkovidnost nije toliko genetski predisponirana, već reakcija na specifične okolišne činioce, ta reakcija je važna za nastup i progresiju kratkovidnosti. Uz rad na blizinu, izlaganje umetnom svetlu u detinjstvu spada u spoljnje činioce rizika za kratkovidnost. Ishrana i stres su takođe faktori rizika za nastanak kratkovidnosti. 
Članak iz 2002. sugeriše da kratkovidnost može biti uzrokovana prevelikom potrošnjom hleba u detinjstvu i uopšteno ishranom bogatom ugljenohidratima što može dovesti do hroničnog povećanja produkcije inzulina. Razne druge komponente prehrane su odgovorne za doprinos kratkovidnosti.

Dalekovidnost (hyperopia) – daleki predmeti su u fokusu, a bliži predmeti su zamagljeni; ispravlja se plus konveksnim sočivima.
Dalekovidnost (grčka riječ "presbus", što znači "stara osoba") je stanje u kojem oko, kako starimo pokazuje progresivno smanjenje sposobnosti da se akomodira na objekte u neposrednoj blizini. Sinonimi za dalekovidnost su hipermetropija i hiperopija. Naziv hypermetropia sastavljen je od dvije riječi: hyper=preko, nad i metropia=gledanje po meri.

Tačni mehanizmi nastanka dalekovidnosti nisu utvrđeni, međutim, većina istraživanja podupire teoriju gubitka elastičnosti kristalnog sočiva, iako kao mogući uzrok, takođe se navode i promene u zakrivljenosti sočiva, koje se objašnjavaju kontinuiranim rastom i gubitkom snage cilijanog mišića (mišić koji savija i izoštrava sočivo).

Slično kao seda kosa i bore, dalekovidnost je simptom uzrokovan prirodnim tokom starenja. Prvi simptomi (dole navedeni) obično se najpre primjećuju oko 40 – 50 godine.

Sposobnost akomodacije na bliske predmete pada s godinama, od mogućnosti akomodacije s 20 dioptrija (mogućnost fokusiranja sa 50 mm) kod deteta, do 10 dioptrija sa 25 godina (100 mm), te se spušta na 0.5 do 1 dioptrije sa 60 (sposobnost fokusiranja na 1-2 metra).

Dalekovidnost se rutinski ne leči - ipak pokušaji u otkrivanju leka, daju naznake da bi lečenje ipak bilo moguće - jer gubitak sposobnosti akomodacije se koriguje korektivnim sočivima, naočarama ili kontaktnim sočivima. Kod osoba s ostalim refraktornim problemima koriste se konveksna sočiva. Kod nekih slučajeva dodatak bifokalnih na postojeća sočiva daje zadovoljavajući rezultat.

Kako bi izbegli upotrebu bifokalnih ili naočara za čitanje, neki ljudi se odluče za korišćenje kontaktnih sočiva za ispravljanje vida na blizinu za jedno oko, a za drugo oko na daljinu, metodom „monovision“. Monovision ponekad iskrivi percepciju dubine.Također nema bifokalnih ili multifokalnih kontaktnih sočiva koje istovremeno pokušavaju ispraviti vid i na blizinu i na daljinu sa istim sočivom. Kontroverzno je da su vežbe oka navedene kao način kojim se može odgoditi početak prezbiopije, ali nema dokaza da deluju.

Najmanje jedno objavljeno naučno istraživanje govori da uzimanje luteinskih zamena ili povećana količina luteina u dijeti rezultira poboljšanjem vidne tačnosti, dok druge studije predlažu da zamene luteina mogu usporiti starenje sočiva. Lutein se prirodno nalazi u oba sočiva oka, te u makuli-centralnom području mrežnjače.

Astigmatizam je učestali poremećaj vida uzrokovan nepravilno oblikovanom rožnjačom. Svetlosni zraci koji prolaze kroz takvu rožnjaču lome se neravnomerno, zbog čega nastaju 2 žarišne tačke. Vid je mutan na svim udaljenostima, a slike predmeta su izobličene, poput onih u prostoriji sa šaljivim ogledalima.
Naziv astigmatizam je grčkog podrijetla i doslovno znači "bez točke". Astigmatizam je često nasledan, iako činioci poput konstantnog rada pri lošim svetlosnim uslovima, ili mnogo rada na blizinu, mogu doprineti. S vremenom se stanje može pogoršati, makar je uglavnom stabilno čitavog života. 55% ljudi kojima je potrebna korekcija vida imaju neki stepen astigmatizma. Simptomi uključuju škiljavost, povremene glavobolje i prenaprezanje očiju. U većini slučajeva, astigmatizam je praćen kratkovidnošću ili dalekovidnošću.

Stalan napor tokom pokušaja akomodacije (prilagodjavanja) kako bi se stvorila jasna slika uzrokuje simptome slabosti i umora oka. Ovo naročito važi u slučaju malih astigmatskih greški gde je uspeh akomodacije dobar pa se oko stimuliše na jači napor. U većini slučajeva male greške ne uzrokuju nelagodnost i prihvataju se kao prirodne. U ostalim slučajevima moguće je postojanje niza simptoma - glavobolje koje variraju od blage čeone boli do jake eksplozivne glavobolje te celi niz poremećaja kao sto su vrtoglavica, razdražljivost, umor.

Najteži simptomi viđaju se kod dalekovidnog astigmatizma kod kojeg je akomodacija osobito naglašena. Za razliku od kratkovidne osobe, astigmat škilji pri pogledu na blizinu i na daljinu. Kao i kratkovidni, astigmati pri čitanju često drže tekst blizu očiju.
Najčešći simptom astigmatizma je zamagljen vid. Kod blagih grešaka, osoba čak ne mora primetiti postojanje poremećaja. Veći stepen astigmatizma može uzrokovati značajnije probleme s vidom. Deca s većim stepenom astigmatizma obično ne znaju da imaju zamagljen vid jer nikad nisu videla fokusiranu, jasnu sliku predmeta.

Neki od dodatnih simptoma astigmatizma:

• zamagljen vid pri pokušaju čitanja sitnih slova 
• otežano čitanje 
• dvoslike 
• pojava nepostojećih slika 
• nemogućnost gledanja bliskih i dalekih predmeta bez škiljenja 
• deca mogu imati problema s koncentriranjem na štampane reči i ravne linije, imati glavobolje, žaliti se na umor očiju

Presbyopia - "staračka dalekovidnost" je poremećaj akomodacije oka pri kojem nastaje nejasan vid na blizinu jer akomodacija oka nije dovoljno široka da bi stvorila jasnu sliku predmeta na udaljenostima kraćim od 1 m. Presbyopia je normalno stanje oka, udruženo s životnom dobi u kojoj opada moć akomodacije. 
Presbyopia se pojavljuje posle 40. godine života. Presbyopno oko na daljinu se ponaša kao i emetropno oko, ali kod predmeta koji se nalaze u blizini, zbog fiziološkog pada moći akomodacije, slika ne nastaje na mrežnjači, već iza nje.

Uz mutan vid, javljaju se glavobolje i naprezanje očiju, te držanje materijala za čitanje daleko. Prvi simptomi koje većina ljudi primeti su nemogućnost čitanja sitno štampanih slova, naročito u uslovima smanjenog svetla, umaranje očiju kod dužeg čitanja, nejasan vid na blizinu ili trenutna zamagljenost kod promena različitih udaljenosti na kojima gledamo.

Mnogi napredni prezbiopi se žale da su im ruke postale „prekratke“ za čitanje na odgovarajućoj udaljenosti. Kao i ostale smetnje akomodacije, tako se i dalekovidnost, kod izloženosti sunčevoj svetlosti manje primećuje. To je rezultat suženja zenice. Kao i kod ostalih sočiva, povećanjem odnosa žarišne udaljenosti i otvora sočiva, dolazi do smanjenja stepena zamućenosti nefokusiranih predmeta, te se time postiže oštrina slike.

Zapaženo je, da ljudi određenih zanimanja, kao oni s miotičnom zenicom kasnije zatraže pomoć kod prezbiopije. Uglavnom su to poljoprivrednici i ljudi koji rade kod kuće, oni korekciju zatraže kasnije, dok radnici u uslužnim delatnostima i građevinari, traže korekciju vida ranije. 

Pojedine životne navike, zanimanja i interesi mogu pomoći pri odabiru sočiva za naočare ili anti-refleksnog sloja. Donosimo nekoliko opcija koji će pomoći u odabiru sočiva za naočare: