Glaukom je danas prvi uzrok nepovratnog gubitka vida i drugi najčešći uzrok slepoće u svetu nakon makularne degeneracije. Zbog posledica glaukoma u svetu je slepo 4,5 milona ljudi, a očekuje se da će taj broj do 2020. godine narasti na 11,2 milona. Glaukom zahvata i sve veći broj građana u Srbiji, a jedini način da se spreči razvoj je informisanje i pravovremeno otkrivanje visokog očnog pritiska kao prvog pokazatelja razvoja glaukoma.
Bol u očnoj jabučici ili iza nje, glavobolja, osetljivost na pritisak i pad vidne oštrine, neki su od simptoma koji mogu upućivati na glaukom ili očne bolesti povezane sa povećanjem očnog pritiska koji posledično ugrožava očni nerv, dovodi do njegovog oštećenja i do sužavanja vidnog polja. Iako se ova bolest može pojaviti kod svakog čovjeka, posebno su ugroženi stariji od 40 godina, kratkovidne osobe, dijabetičari, ljudi tamne rase, a neka istraživanja kažu kako je vrlo izražen i genetski faktor. Naime, ako od glaukoma boluju vaši roditelji, verojatnost da ćete i vi imati isti problem je 20%, a ako boluje brat ili sestra čak 50%.
Kada na pregled?
‘Glaukom ili zelena mrena (grčki ‘glaucos’- zelenkast, sjajan) ime je dobio po promenjenoj boji zenice u akutnoj fazi bolesti. Glaukom je drugi po redu uzročnik slepoće u svetu, i s pravom je zaslužio naziv ‘tihi kradljivac vida’ budući da simptomi ostaju neprimeäeni sve do poodmakle faze bolesti. Oštećenja vidnog nerva koja nastanu su nepovratna.
Pravovremena dijagnostika i lečenje mogu usporiti ili zaustaviti napredovanje bolesti, a to se postiže preventivnim pregledima kod svih starijih od 20 godina, a naroöito onih preko 40 godina života.
Glaukomska obrada sastoji se od merenja vidne oštrine, pregleda na biomikroskopu, višekratnog merenja očnog pritiska, gonioskopije, tj. pregleda očnog ugla, očnog nerva i vidnog polja tzv. perimetrije.
Glavni faktor rizika je povišeni očni pritisak. Bez kontrole očnog pritiska ne možete ni naslutiti da bolujete od glaukoma sve dok se vidno polje ne počne sužavati do te mere da podsjeća na pogled kroz novina smotanih u rolnu ili kroz dvogled sve do razvoja potpunog slepila. Uz već spomenute faktore rizika, poput starijeg životnog doba, naslednog faktora, tamnopute rase, treba spomenuti i visoku kratkovidnost i dalekovidost, sumnjivi izgled vidnog nerva te stanjenu rožnjaöu, dijabetes, hipertenziju, noćne padove arterijskog pritiska, poremećaje rada štitne žlezde, migrene, kardiovaskularne bolesti kao i poremećaje srčanog ritma.
Glaukom može nastati i nakon upale očiju, operacije oka ili produženog kapanja kortikosteroidnim kapima. Najčešći oblik glaukoma je glaukom otvorenog ugla. Očni pritisak raste polako i postepeno uništava vid, počevši sa perifernim vidom. Gubitak vida obično nije povezan sa bolom, crvenilom ili drugim znakovima upale.
Osobe starije od 40 godina, dijabetičari, osobe s poremećajima rada štitne žlezde, hipertenzijom i sl., a prvenstveno oni kojima neko u porodici ima isti problem, u rizičnoj su grupi za razvoj glaukoma, gubitka oštrine vida koji nastaje zbog visokog očnog pritiska.
Načini lečenja
Ostali oblici glaukoma mogu biti povezani s povredom oka, tumorom, uznapredovalom šećernom bolesti ili mogu biti urođeni. Glaukom se ne može izlečiti, ali se može sprečiti dalje napredovanje bolesti. Može se lečiti lokalnom primenom lekova u obliku kapi. Za posebne oblike glaukoma i kada kapi ne pomažu, primenjuje se laser i operativno lečenje.
Trebali bi najmanje jednom godišnje otići na preventivno merenje očnog pritiska, jer je to najbolji način prevencije gubitka vida uzrokovanog glaukomom. Barem jednom godišnje napravite kompletan oftalmološki pregled.